lenna2hot

Sve lepe stvari nekim sticajem okolnosti mi pocinju slovom M, mama, med, mleko, milka, moda,..., pa cak i njegovo ime! Ah, on...tako blizu, a tako daleko. Nekad nas dele jedna vrata, jedan tanak zid naseg faxa, ali ipak je tako daleko da me ne primecuje, ne vidi...ili me ipak ne zeli, ne onoliko koliko ja njega zelim. Ili je to tako jer se cesto posvadjamo oko sitnica? Kaze sinoc na chatu da nije lose srece jer sam na njega naletela, pricali smo dugo, o svemu, bilo je kao u snu. Kad bi samo taj san postao java. I onda mi se namece pitanje zasto uopste postoje snovi ako ne da bismo presli preko svega, svih prepreka da ih ostvarimo? Da...treba da taj divan san, on i ja zajedno, ostvarim, da pretvorim u divan dan, okupan suncem, njegovim zagrljajima. Ali kako? kako preci preko njegovog ponosa, kako ga ubediti da prizna da sam mu i vise nego draga, da me zeli na duze nego na besanu noc ili dve? kako kad on nece med i mleko koji nas cekaju? Kazu da sve dodje na svoje, a do tad ce med i mleko teci nekim drugim parovima, nekim vise srecnim devojkama, i manje ponosnim frajerima...a ja cu ostati da ga cekam, cekam, cekam.......i nadam se njegovim koracima, glasu, pozivu...

jos jedan dan na izmaku...njega nema da se javi, da dodje. pitam se sa kojom je sad, ili je sa drustvom...vecito pitanje od kad sam sa njim...zasto je to tako? i to ne samo sa njim, vec sa mnogim tipovima...ma skoro sa svakim iste dileme, isti problemi, ista pitanja...da li je i njima isto sa nama? sa svakom isto sve? ponekad mislim da sam u proslom zivotu polupala sva ogledala sveta, pa me sad prati taj maler...steta, jer sam ubedjena da smo ON I JA tandem snova...ali treba samo da ga ubedim da dodje kod mene na veceru, ostatak se zna...ali dok to ne uradim ostajem da se pecem na tihoj vatri nadanja, kajanja, zelja...